Kada dete „kuva ručak“ u plastičnoj kuhinjici, „popravlja“ sto igračkom-bušilicom ili „pregleda“ medu doktorskim setom, ono ne gubi vreme – ono radi jedan od najvažnijih poslova detinjstva. Ovaj vid igre zove se simbolička ili „kao da“ igra, i predstavlja jedan od najmoćnijih alata za učenje koje dete ima. U ovom tekstu objašnjavamo zašto je tako i kako roditelji mogu da je podrže.

Šta je simbolička igra i zašto je važna

Simbolička igra je ona u kojoj dete koristi predmete, radnje i uloge da predstavi nešto iz stvarnog života. Kockica postaje telefon, ćebe postaje pećina, a dete postaje mama, doktor ili majstor. Iza te naizgled obične igre dešava se ozbiljan razvojni rad: dete vežba maštu, jezik, rešavanje problema i razumevanje sveta odraslih. Istraživanja razvoja deteta godinama pokazuju da je upravo ovakva igra povezana sa razvojem govora, logike i socijalnih veština.

Kuhinjica: više od kuvanja

Igra kuhinjicom je klasičan primer koji odlično pokazuje koliko se toga uči „uzgred“. Dok „priprema obrok“, dete uči redosled radnji (prvo se seče, pa kuva, pa služi), vežba brojanje i merenje, uči nazive namirnica i razvija finu motoriku kroz sipanje, mešanje i postavljanje. Kada se igra sa drugom decom, uči i da deli uloge, sarađuje i dogovara se – „ti si kuvar, ja sam gost“. To su temelji budućih socijalnih veština.

Alat i popravljanje: logika i samopouzdanje

Igra alatom – čekićem, bušilicom, šrafcigerom u dečijoj verziji – razvija prostorno razmišljanje i razumevanje uzroka i posledice. Dete shvata da stvari imaju kako funkcionišu, da se nešto može rasklopiti i sklopiti, popraviti, izgraditi. Ova vrsta igre gradi i samopouzdanje: „ja mogu da napravim, ja mogu da popravim“. Uz to jača finu motoriku i koordinaciju ruke i oka, što su veštine koje kasnije pomažu i kod pisanja.

Doktorski set, kasa, radnja: razumevanje sveta

Setovi koji oponašaju zanimanja – doktor, prodavac, frizer – pomažu detetu da razume svet odraslih i svoje mesto u njemu. Igra doktora, na primer, često pomaže deci da prevaziđu strah od pregleda ili vakcine, jer kroz igru preuzimaju kontrolu nad nečim što ih plaši. Igra „radnje“ sa kasom i novcem uvodi prve pojmove brojeva, razmene i čekanja na red.

Kako roditelji i animatori mogu da podrže ovu igru

Najbolje što odrasli mogu da urade jeste da se uključe, ali ne da preuzmu. Postavljajte otvorena pitanja („šta kuvaš?“, „kome je ovaj lek?“), pratite dete u priči koju ono vodi i pustite da mašta ide u svom smeru. Nije važno da se kuhinjica koristi „ispravno“ – važno je da dete istražuje. U igraonici, obučeni animatori upravo tako vode igru: postavljaju scenu, ubacuju ideje i onda puštaju decu da preuzmu.

Zaključak

Igra kuhinjicom, alatom i tematskim setovima nije samo zabava – to je način na koji deca vežbaju veštine koje će im trebati ceo život. U igraonici Leut zato negujemo igru koja spaja zabavu i razvoj, sa sadržajem i radionicama koje podstiču maštu, samostalnost i druženje. Jer najbolje učenje je ono za koje dete i ne zna da uči.